S velikim ushićenjem vam predstavljamo podcast “Poveži žene”, pred Vama je prva epizoda i jedna sasvim posebna preduzetnička priča.

Voditeljka Sara Novosel, suosnivač Udruženja “Poveži žene” ugostila je Jelenu Đorđević, vlasnicu Beauty Studija Jelena Đorđević iz Niša. O čemu su razgovarale ispratite na linku ka Podcastu ili pročitajte transkript razgovora koje su vodile.

Transkript razgovora:

Voditeljka Sara: Dragi slušaoci, dobrodošli u podkast „Poveži žene“. Ovaj podkast realizujemo u okviru projekta „Poveži žene – podeli znanje“ koji sprovodi Deli prostor za kreativno delovanje u partnertstvu sa udruženjem „Poveži žene“. Projekat „Poveži žene – podeli znanje“ odobren je za finansiranje u okviru javnog konkursa za organizacije civilnog društva, za predaju predloga projekata u sklopu projekta Platforma za odgovorno upravljanje finansijama koji je grad Niš raspisao u partnertstvu sa programom Ujedninjenih nacija za razvoj, a finansira Vlada Švedske.

Ovaj podkast snimamo u Deli Coworking prostoru, koji je idealno mesto za vas ukoliko želite da radite na razvoju vaših ideja i biznisa, nakon uspešno realizovanog prvog dela projekta, gde smo u okviru šest motivacionih predavanja govorili o nekim najbitnijim koracima preduzetništva. Drugi deo projekta posvećen je predstavljanju biznisa koji su sve ove lekcije odavno primenili i koji godinama uspešno posluju. Sve naše aktivnosti možete pratiti na sajtu Deli prostora, udruženja Poveži žene, kao i na društvenim mrežama.

Već znamo da svaka žena uživa u ulepšavanju i nezi. Složićete se da kada vam neko odradi profesionalnu šminku ili tretman lica to može popraviti čak i one najgore dane ili čudno raspoloženje. Kada govorimo o ulepšavanju, jedno od prvih imena koje ćete čuti u Nišu i koje je vezano za uspešne biznise je svakako Beauty studio Jelene Đorđević. Moja današnja gošća je upravo vlasnica tog studija – Jelena Đorđević.

Njen studio osnovan je 2007. godine sa ciljem da pruži profesionalne usluge šminkanja, a Jelena će nas danas provesti kroz svoj put od ideje do realizacije – kako je njen studio postao sinonim za kvalitet u oblasti nege i ulepšavanja. Studio Jelene Đorđević danas nudi mnogo više od samog šminkanja, a o svemu tome čućete do kraja ovog razgovora.

Voditeljka Sara: Jelena, dobrodošla. Hvala ti puno na odvojenom vremenu i želji da učestvuješ u našem projektu i da sa našim slušaocima podeliš svoj put uspeha. Za početak, odakle motivacija za pokretanje sopstvenog biznisa, kako si se odlučila da se baviš ovim poslom?

Jelena: Moram da priznam da je moj posao nastao potpuno iz nehata. Nisam zamišljala da će mi ovo ikada biti posao. Završavala sam arhitekturu u trenutku kad sam odlučila da se bavim šminkanjem, koji mi je do tada bio samo hobi. U toku nedelje, od ponedeljka do petka, završavala sam ispite. Pošto su proslave uglavnom vikendom, tada sam radila. Kroz vreme je nastala i sama ideja. Studio se u samom početku se nazivao „Beauty Studio Jelena Đorođević“. Kako je vreme odmicalo i kako sam shvatila da se posao širi i da postoji potražnja za uslugama šminkanja i u toku nedelje, odlučila sam da pokrenem svoj sopstveni biznis koji se prvu godinu, do dve, zasnivao isključivo na šminkanju.

Voditeljka Sara: Zanimljivo. Tvoja ideja nije bila skroz promišljena, zapravo, nego je to hobi koji je prerastao u biznis.

Jelena: U startu su postojali problemi sa nabavkom materijala. Sada na svakom koraku imamo online kupovinu, kao i kupovinu u kvalitetnim parfimerijama. Ponuda šminke je u Srbiji sada odlična, za razliku od tog vremena, 2004, 2005. godine kada sam morala da za kvalitetnu profesionalnu šminku morala da odem za Mađarsku ili Grčku.

Voditeljka Sara: Možemo reći da su to bili izazovi na samom početku. Kako je izgledao sam početak i prvi dan u salonu? Da li si krenula samostalno ili si imala neki tim ljudi?

Jelena: Krenula sam potpuno samostalno. Već 2007. godine, kada sam otvorila salon, bila sam nekako organizovana i imala sam ideju, znala sam šta hoću, a šta neću. Ne baš u dugoročnom smislu, ali kroz narednih mesec ili dva. Tada me je kopkala ideja da li ću se baviti arhitekturom ili ću nastaviti da radim posao šminkera. Nisam imala dugoročne planove. Tada je država nudila pomoć preduzetnicima za otvaranje svojih radnji, ali se ja nisam usudila, jer su to bili neki krediti koje bih, ukoliko odustanem kroz šest meseci ili godinu dana, morala da vraćam. Zaista nisam bila spremna da uzimam kredit, jer sam možda u nekom trenutku želela da ipak krenem da se bavim arhitekturom.

Voditeljka Sara: Ljudi se najviše plaše početka, šta će se desiti, šta dalje… Šta se desilo dalje, u kom pravcu je sve to otišlo dalje?

Jelena: Meni je najveći problem bio kako da predstavim moju viziju make up-a. Nije mi se dopadala kakva je tada bila ponuda u gradu. I u finansijskom smislu, bio je i ogroman rizik da li ću ja isplivati, jer sam nudila samo jednu uslugu, a obično kada se otvara kozmetički salon, budu nekoliko usluga koje ponudite da biste bili u kompletu. Meni je pre svega ideja bila da to bude make up studio i bilo je neizvesno da li će devojke i žene prepoznati moju ideju, zašto se moja šminka razlikuje od drugih… Meni je u tom trenutku najviše smetalo što je ponuda šminkanja u gradu bila tipska – postojala je šema koju smo primenjivali na svim ženama. Ja to nisam želela, već sam želela da prepoznam potrebe klijenata, kako se osećaju, kako sebe vide, šta tog dana nose, da li žele da budu sa jedva tena na licu ili potpuno kamuflirane… Tada nije bilo socijalnih mreža. Morala sam da nađem način kako da sebe ispromovišem, da to neko što pre vidi. Delila sam vizit-karte, razgovarala sa ljudima, slikala svoje klijente. Morala da izrađujem slike u fotografskoj radnji, pa da te fotografije pokazujem devojkama koje su dolazile. Sledeći problem je bio to što je uživo mnogo lepša šminka u odnosu na fotografiju. Tako da, eto, to su bili neki izazovi, kao i prepreke da što više ljudi čuju čime se bavim i na koji način to radim.

Voditeljka Sara: Kada se ta priča zavrtela i kada si stekla neko ime, kako si se odlučila za proširavanje usluga? Tvoj studio danas nudi mnogo više od šminkanja. Šta ste u međuvremenu uveli?

Jelena: Godinu dana nakon otvaranja salona, moja rođena sestra Ana se pridružila ideji. Nas dve smo krenule. Ona je radila u jednoj, a ja u drugoj smeni. Razmišljale smo o tome šta može da se doda, a da ponudimo jednak ili još bolji kvalitet. Kako je salon otvoren 2007. godine i kako sam u celu priču ušla bez ičije pomoći, moja sledeća zamisao je bila da u nekom većem prostoru ponudimo još usluga. Tada smo širile ponudu tako što smo prvo usavršavale usluge, a tek onda ponudile. Kako je došla sledeća devojka, koja se recimo bavila manikirom, dodavale smo uslugu za uslugom tako što su nailazile devojke koje su kvalitetne u svojoj oblasti.

Voditeljka Sara: Koliko misliš da je bitna intuicija za razvoj biznisa? Ako bi nekad ljudi krenuli racionalnim razmišljanjem, kako bi razvijali svoj biznis, možda tim racionalnim delom nikada ne bi mogli dokučiti sve korake. Da li su tvoje odluke u biznisu bile sto posto racionalne ili si nekad išla osećajem?

Jelena: Intuicija me je jako vodila i kroz život i kroz posao. Ja kroz sat vremena sa nekom osobom mogu da procenim da li je ona za taj tip posla ili da je edukujem za nešto drugo. Ja kao ja ne mogu da radim sve usluge. Talentovanija sam za jednu, dve ili tri usluge, ali ne mogu biti za pet. Tokom vremena sam prepoznavala šta je kvalitetno u devojkama koje su se prijavljivale na konkurs za posao. Onog trenutka kad vidim za šta su najtalentovanije, tada dobiju priliku da rade u salonu.

Voditeljka Sara: Da li si od početka imala viziju koliko ljudi želiš da imaš u timu ili je to dolazilo spontano? Šta je bitno za građenje tima?

Jelena: Jako je bitno da se pre svega razumemo. Zna se kako izgleda organizacija u jednom preduzeću, koji su bitni faktori, međuljudski odnosi, sredstva za rad, funkcije koje treba da se obavljaju. Kada sve to sklopimo kao celinu, mi dobijemo jednu uspešnu firmu. Smatram da firmu može da ukoči i jedna osoba. Ukoliko smo nas deset odlično organizovane, a jedna osoba koči, zaista se može desiti krah jedne firme, ako to na vreme ne prepoznamo. Smatram da dobra organizacija i prepoznavanje u ljudima za šta su spremni, koliko su odgovorni, da li umeju da razgovaraju sa ljudima, koliko vode računa o higijeni utiču na razvoj i firme i proširivanje posla u okviru firme.

Voditeljka Sara: Koliko je motivacija za rad bitna? Kada je neki proizvod ili biznis nov, motivacija je početni elan. Kako se vremenom razvija, možda je u biznisu sve teže održati motivaciju. Kako se ti nosiš sa tim?

Jelena: Dan-danas ne gubim motivaciju ni u jednom trenutku. I u ovom kriznom vremenu, nikada nisam razmišljala o tome da postoji neki problem koji ja ne mogu da pređem. Uvek postoji način kako ću neki problem da savladam. Samo treba dobro sesti, razmisliti, smanjiti sve troškove koji postoje da bismo išli napred. Svi koji kreću u bilo koji posao, verujem da su puni elana na početku. U nekom trenutku mogu da padnu, zbog toga što ne shvataju šta sve kvalitetan posao podrazumeva. Kod mene je jako bitno da osoba koja radi od početka do kraja bude fer – prema kolegama, prema radnom mestu, da uvek klijentu izađe u susret. Onog trenutka kada postoji situacija da osoba ne može da prepozna problem i da ne može da pređe preko toga, to nije osoba koja može da ide dalje. Mi jesmo motivisani na početku, moramo se boriti i da budemo spremni na sve prepreke koje nailaze. Ukoliko naiđe problem, da ne bežimo, nego da problem rešimo. Ako postoji nemogućnost rešavanja problema, možemo u okviru celog tima da sednemo, da popričamo, da razmislimo šta je to što može da pomogne toj osobi da ide dalje.

Voditeljka Sara: Mnogo je bitno raditi na unapređenju sopstvenih sposobnosti i veština. To je ključ napretka jednog biznisa i jako bitan segment. Šta smatraš svojim najvećim poslovnim uspehom do sada?

Jelena: Mislim da jedan od uspeha koji su se desili prethodnih godina, a verujem da će se i dešavati, jeste to što uspevam da prepoznam osobe koje traže posao i žele da se nađu u kozmetičkoj industriji, da vidim šta je kvalitetno u njima kako bih mogla da ih dalje usmerim, kako bi one u jednom trenutku imale stabilan posao koji je apsolutno na zavidnom nivou što se tiče radnog vremena, slobodnih dana, mogućnosti odsustvovanja, pa i same visine plate.

Voditeljka Sara: Šta misliš, koje su ključne osobine koje vlasnik poslovanja mora da ima?

Jelena: Dosta je toga što vlasnik mora da ima. Pre svega pozitivna energija i duh koji nikada ne sme da klone, da bi ceo tim mogao da funkcioniše. Ne može jedna osoba da nosi ceo posao, niti je jedna osoba odgovorna za uspeh firme. Zaista smatram da je tim žena koje je sada sa mnom stvarno zaslužan, jer nisam samo ja. Ja dajem ideje, organizujem posao, imam kontakte. Ukoliko postoji problem, rešavam ga. Ako smo u nečemu daleko ispred drugih, tu su pohvale, povišice i neke stvari koje i njih stimulišu i dalje utiču na razvoj posla.

Voditeljka Sara: U međuvremenu ste pokrenuli brend novih veštačkih trepavica i četkica za šminkanje Lines Lashes. Kako je do toga došlo?

Jelena: Salon se prvih par godina zvao Beauty Studio Jelene Đorđević. U jednom trenutku sam odlučila da proširim posao jer sam videla da na tom polju nešto fali, a to je tada bio bolji izbor trepavica. Godinama unazad sam posećivala sajmove, vodila razgovore sa vlasnicima mnogih fabrika…

Jelena: Onda sam shvatila da bi moj sledeći korak bio proizvodnja veštačkih trepavica. Nisam se bojala činjenice što sam žena i što sam u Nišu. Nisam se bojala ni konkurencije, ali tačno sam znala šta je to što fali u Srbiji. Znala sam da će u nekom trenutku tu ideju prepoznati i ostali šminkeri širom Srbije. Jedne večeri, pričala sam sa suprugom, čiju ogromnu podršku imam. Rekla sam da firma može da se zove Studio Lines, a linija trepavica Lines Lashes. Imamo i treći segmet kojim upravlja moj suprug – Line prevoz. Što se tiče trepavica, tako je nastao Instagram profil sa idejom Lines Lashes, gde se vidi moja ideja da plasiram trepavice na tržište koje nisu mogle da se nađu kao takve, u tom obliku. Prvi model trepavica koji je nastao se zove Ana, po imenu moje sestre, zato što je ona imala problem da nađe trepavice koje odgovaraju njenom obliku oka. To je model trepavica koji odgovara svakom obliku oka, da nisu ni predugačke, ni previše retke. To je bio prvi model. Pratilo ga je nekoliko modela i to je bio pravi bum te godine. Zaista nisam očekivala toliku popularnost brenda i tog modela trepavica. U roku od godinu dana su sve šminkernice Srbije bile pune tim trepavicama. Javljali su mi se jako bitni ljudi iz beauty industrije da pohvale modele. Tražili su da moje trepavice budu u okviru njihovih salona. Nakon toga su nastale i četkice, a onda su se dalje širili proizvodi.

Voditeljka Sara: To zaista jeste jedna velika stvar. Koliko se razlikuje vođenje brenda od vođenja studija?

Jelena: Ja se kozmetičkim salonom bavim u toku dana, a noću radim na trepavicama i četkicama i razvijanju drugih proizvoda. Salon sada ima fine, odgovorne i brižne devojke koje su posvećene poslu. Ja apsolutno ne treba da vodim brigu o tome da li su dale uslugu kako treba ni da li je sve u redu što se tiče finansijskih organizacija. Iskustvo mi je doprinelo da odaberem saradnike koji će tu biti uvek uz mene, kao i ja uz njih. Sa druge strane, vođenje ove druge linije je zahtevan posao. U pitanju je proizvodnja koja je ručno rađena i što se tiče četkica i strip trepavica. Strip su trepavice u crnim kutijama koje su za višekratnu namenu. Nakon toga nastale su i svilene trepavice. Ana je preuzela odgovornost u vezi tih svilenih trepavica, oko organizacije, proizvodnje, dalje prodaje. Tim se širi. Ne možemo sve same da radimo, iako u očima ljudi koji nas angažuju deluje kao da stoji vojska iza toga, a nas je dve. Od prvog dana postojanja studija je uz mene drugarica iz detinjstva, Jelena, koja je u početku bila pomoćni saradnik, a nakon toga je ušla u salon i organizaciju salona i trepavica. Ona vodi prodaju i komunikaciju sa parfimerijama, drogerijama i maloprodajnim mrežama. Nedavno je u sam tim došla devojka koja se bavi marketingom. Tim u vezi sa trepavicama se i dalje širi, pa se nadamo da će sve biti u redu i da će se planovi obistiniti ove godine, onako kako smo planirale za prethodnu godinu, što nije uspelo.

Voditeljka Sara: Sad kad si spomenula tu godinu, koliko je godina kovida uticala na tvoj posao, kako si uspela da se nosiš sa tim?

Jelena: Bilo je jako teško, posebno u vreme vanrednog stanja. Tada je sve stalo, ništa se nije prodavalo, ni onlajn ni u parfimerijama. Od trenutka kada su nas pustili da radimo, uz dobru organizaciju, plate svih zaposlenih bile su na vreme. Čak se broj devojaka u salonu širio. Konkurs za posao je bio otvoren. Bila je izuzetna prodaja, ali mnogo manja od očekivane.

Voditeljka Sara: Činjenica je da je cela situacija na sve biznise ostavile nekog uticaja. Šta je bilo ključno što je uspelo da održi tebe da celu priču sa poslovanjem guraš dalje?

Jelena: Mislim da je odgovornost svih zaposlenih. Koliko god da sam imala ideja, ništa ne bih mogla da sprovedem da one nisu tu. Dobra organizacija, potpuno razumevanje i usaglašavanje sa jedne strane. Sa druge strane, bila je prekretnica da u tim primam isključivo ambiciozne ljude. Shvatila sam da gubim energiju sa ljudima koje zaista stimulišem, dajem im puno ideja, apsolutno sve što je potrebno, a da se te osobe nalaze u depresiji. Moramo uvek pozitivno razmišljati, jer je to nešto što nas vuče dalje.

Voditeljka Sara: Takav pristup je tebi omogućio da toliko godina imaš biznis i budes prepoznatljiva na tržištu i u Nišu i u Srbiji. Koliko je teško danas ostati konkurentan na tržištu, šta svaki biznis mora da ima da bi ostao konkurent?

Jelena: Zdrava konkurencija uvek treba da postoji – što zbog nas samih da napredujemo, što zbog klijenata, da bi imali izbora gde će otići. Nemam ništa protiv toga – klijent ode u neki salon, pa potom dođe kod nas da uporedi usluge. Isto važi i za proizvode koje nudimo. Da nema konkurencije, verovatno ne bih bila ovde gde jesam.

Voditeljka Sara: Nije mala stvar poslovati dugi niz godina. Da li je kvalitet tebe dugo održao na tržištu ili je još nešto?

Jelena: Uvek sam se trudila da održavam kvalitet i da on ide samo uzlaznom putanjom. Čak i kad se desi neka greška iz koje apsolutno izvučem pouku, to je nešto od čega dalje učimo. Ukoliko mi sujetno priđemo tome, to nas samo može odvući korak unazad. Pratimo neka svoja načela, sugestije klijenata i vrlo pažljivo saslušamo konstruktivne kritike. Bez kvaliteta salon ne bi postojao toliki niz godina i sve ostalo se ne bi desilo da nisam imala taj cilj – kvalitet.

Voditeljka Sara: Da li postoje neki alati, servisi, knjige, tutorijali koji su na tebe ostavili utisak i pomogli ti da unaprediš svoje sposobnosti?

Jelena: Kad sam krenula da se bavim ovim poslom shvatila sam da moram biti kreativna, da moram biti i knjigovođa, ekonomista i da razmišljam o svemu šta vuče jedan posao. Nisam bila spremna da u početku plaćam usluge svaku posebno. Sada je mnogo lakše svima koji ulaze u posao. U moje vreme toga nije bilo. Mogla sam da čitam, da znanje dobijam samo iz knjiga, uz savet starijih i iskusnijih kolega. Puno sam učila iz grešaka koje su se dešavale. To je bilo nešto čime sam se uvek vodila. Sada je sve lakše.

Voditeljka Sara: Pojavom tehnologije je u velikoj meri olakšan sav proces. Neke stvari, kao što je konstantan kvalitet, uopšte ne treba dovoditi u pitanje. Nakon tvog puta od osnivanja do danas, kako vidiš budućnost tvog poslovanja?

Jelena: Planovi koji su bili prošle godine se nisu obistinili. Prošla godina je pokazala da šta god da planiramo, ne možemo biti sigurni šta će se desiti. Stojim iza toga da moramo razmišljati o kvalitetu, jer će to klijenti uvek da prepoznaju i da će uvek biti onih koji će tražiti isključivo kvalitet. To je i dalje zamisao i budućnost.

Voditeljka Sara: Da li misliš da je pravljenje dugoročnih planova neophodno za uspeh?

Jelena: U startu nisam imala dugoročne planove. Uglavnom su se svodili od prvog do prvog. Bilo mi je bitno da platim sve račune, da nikome ne budem dužna nijednu fakturu, da plate uvek budu isplaćene. Sada postoje planovi, ali nismo sigurni da li će sve moći da se obistini u toku ove godine.

Voditeljka Sara: Kada uporediš svoje poslovanje na početku i danas, koje su glavne razlike koje primećuješ?

Jelena: Ja imam ćerku koja ima 18 godina. Kada bi ona krenula da se bavi nekim poslom, ja bih imala puno toga da joj kažem, da je usmerim, kako i šta sme, a šta ne. U tim trenucima nisam imala pomoć apsolutno niti oko organizacije, niti finansijsku. Sve sam morala da smislim sama sa suprugom. Bilo je vrlo teško da premostimo neke prepreke koje su postojale. Puno sam se sekirala oko sitnica, a sada vidim da je to besmisleno. Ove godine punim 42, a krenula sam sa 24, pa sada vi vidite.

Voditeljka Sara: Kada kažemo da je salon otvoren 2007. godine, a sada je 2021, to je veliki razvojni put, a mnogo truda i rada je uloženo da bi se postiglo ono što je tvoj studio danas. Jako je bitno da te priče dođu do ljudi koji možda imaju utisak o instant uspehu i da će se nešto preko noći desiti.

Jelena: Ogroman rad i trud, mnogo neprospavanih noći i mnogo malo vremena provedeno sa decom i porodicom. Nedavno sam pričala koleginicama da sam tek pre 2 ili 3 godine uspela da 31. decembra budem kod kuće u popodnevnim satima, da za Uskrs i Božić budem sa porodicom, jer je za sve te praznike moralo da se radi i da se ispoštuju klijenti. To je nekako i moja preporuka osobama koje kreću – odmah moraju da budu svesne da ukoliko žele da imaju uspeh za sobom, moraju da se odreknu nekih stvari.

Voditeljka Sara: To si lepo zaključila. Htela sam da razgovaramo o tvojim savetima kako bi žene koje žele da se oprobaju u biznisu mogle uspeti, ali mislim da se priča završava na najbolji mogući način – da je istrajnost i kvalitet nešto što će dovesti do uspeha. Mislim da će svi uspešni ljudi moći da se slože sa tim.

Jelena, puno ti hvala na razgovoru. Verujem da će našim slušaocima tvoja priča biti inspirativna i da će pronaći nešto za sebe i da krenu.

Dragi slušaoci, nadam se da vam je ova priča bila od koristi i da ćete ove savete i Jelenina iskustva primeniti u poslovnom životu. Možda će vas Jelenina priča nadahnuti da neko svoje poslovanje pokrenete možda baš u narednih mesec dana. Hvala vam puno još jednom.

Projekat „Poveži žene – Podeli znanje“ sprovodi Deli – prostor za kreativno delovanje u partnerstvu sa udruženjem Poveži žene. Projekat „Poveži žene – podeli znanje“ odobren je za finansiranje u okviru Javnog konkursa za organizacije civilnog društva za predaju predloga projekata u sklopu projekta Platforma za odgovorno upravljanje finansijama, koji je Grad Niš raspisao u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Vlada Švedske.

• Facebook
• Instagram
• LinkedIn
• RSS Feed