“Ne morate biti sjajni da biste počeli, ali morate početi da biste bili sjajni” – ovom rečenicom Ana Eraković otvorila je drugo motivaciono predavanje u okviru projekta “Poveži žene – podeli znanje”.

Ukoliko imate ideju, motivaciju za početak samostalnog biznisa i rešeni ste da se upustite u preduzetničke vode ovde možete prikupiti informacije i rešiti sebi dilemu – Otvaranje preduzetničke radnje (PR) ili društvo sa ograničenom odgovornošću(DOO)?

Ana Eraković je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, a višegodišnje iskustvo prikupila je u različitim oblastima prava (radno pravo, privredno pravo-preduzetništvo, javne nabake). Još od pripravničkih dana srdačno deli pravne savete malim i srednjim preduzećima. Bila je učesnik na nekoliko značajnih seminara na temu ljudskih prava i reforme regulatornog okvira, a doprinela je svojim učešćem mnogim projektima na temu ženskog preduzetništva. Za sebe kaže da je “večiti student” u potrazi za znanjem, sa misijom da pomogne drugima.

Koja je procedura za osnivanje preduzeća?

KORACI ZA OSNIVANJE DOO

Ako ste se odlučili da Vaš oblik organizovanja bude doo, potrebno je:

1. Izrada i overa Osnivačkog akta
2. Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave osnivanja
3. Osnivanje, odn. registracija kod Agencije za privredne registre;
4. Izrada pečata
5. Otvaranje računa kod banke
6. Prijava nadležnoj filijali Poreske uprave

Pre nego što započnete postupak registracije, neophodno je da se odredi poslovno ime.

Poslovno ime

Poslovno ime je ime pod kojim poslujete kao preduzetnik. Poslovno ime mora da sadrži:

1. naziv pretežne delatnosti
2. oznaku “preduzetnik” ili “pr”
3. sedište na kojoj preduzetnik posluje

• Primer: Agencija za nekretnine “Live invest” DOO Niš

Poslovno ime se mora razlikovati od drugog registrovanog ili rezervisanog poslovnog imena. Svakako ne sme da bude isto, ali nije dozvoljeno ni da bude slično. Odluku o tome šta je slično, a šta ne donosi APR.

Moja preporuka je pre registracije napravite pretragu registrovanih i rezervisanih poslovnih imena, što možete učiniti na sajtu APR-a.

I. IZRADA OSNIVAČKOG AKTA

Propisane su dve varijante osnivačkog akta:

• Odluka o osnivanju DOO-ako je u pitanju jednočlano društvo
• Ugovor o osnivanju DOO-ako je u pitanju višečlano društvo.

Obavezni elementi osnivačkog akta (nezavisno od forme) su:

1. Podaci o članovima društva – lično ime i prebivalište (fizičko lice), odnosno poslovno ime i sedište (pravno lice)
2. Poslovno ime društva
3. Sedište društva – ulica i broj, mesto, opština i poštanski broj
4. Pretežna delatnost društva – šifra i naziv pretežne delatnosti, preuzeti iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti (Sl. glasnik RS br. 54/2010)
5. Ukupan iznos osnovnog kapitala društva – minimalni osnovni kapital je 100 RSD, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti
6. Iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva – ukoliko je u pitanju nenovčani ulog, mora se utvrditi njegova vrednost i to sporazumno od strane svih članova društva ili putem procene. Procenu vrši ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih stvari ili prava i ne može biti starija od godinu dana od dana unosa nenovčanog uloga.
7. Vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva – ulozi se mogu uplatiti/uneti prilikom osnivanja društva ili kasnije, ali najkasnije u roku od pet godina od dana donošenja osnivačkog akta. Odluka osnivača o ovom pitanju se unosi u osnivački akt. Ovde je bitno napomenuti da do uplate/unosa uloga, članovi sopstvenom imovinom odgovaraju za razliku između uplaćenog/unetog i upisanog, a neuplaćenog/neunetog kapitala.
8. Udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima – član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skupštine određeno drugačije, ali svakako može imati samo jedan udeo u društvu.
9. Određivanje organa društva i njihovih nadležnosti – osnivači se u osnivačkom aktu opredeljuju za jednodomno ili dvodomno upravljanje, s tim da ukoliko nisu odredili nadležnosti organa društva imaće one nadležnosti koje su propisane u ZOPD.

Što s tiče overe osnivačkog akta, ova radnja je u isključivoj nadležnosti javnih beležnika.

II. UPLATA OSNIVAČKOG KAPITALA PRE PODNOŠENJA REGISTRACIONE PRIJAVE OSNIVANJA

Za ove potrebe se otvara poseban račun u banci, tzv. depozitni račun, na kojem će se sredstva uplaćena na ime osnovnog kapitala nalaziti privremeno, odnosno sve dok se društvo ne registruje u APR-u i otvori tekući račun. Nakon toga se sredstva sa privremenog računa prenose na novootvoreni tekući račun, a depozitni račun se odmah gasi.

III. OSNIVANJE

Potrebna dokumentacija

1. Fotokopija (očitana) lične karte;
2. Registraciona prijava- sa sajta APR-a preuzeti formular za osnivanje preduzetnima;
3. Overen osnivački akt;
4. Dokaz o uplati naknade za osnivanje- iznos naknade, račun na koji se plaća i poziv na broj pogledati na sajtu APR-a;
5. Dokaz o uplati takse za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta
6. Potvrda o uplati osnivačkog kapitala (samo ako je osnivački kapital uplaćen pre registracije)
7. Odluka o imenovanju zakonskog zastupnika (samo ako je isti imenovan posebnom odlukom, a ne u osnivačkom aktu)
8. Ako je za obavljanje delatnosti potrebna dozvola nadležnog organa- potrebna je i fotokopija te dozvole/licence;

Predaja prijave

Sva dokumetka koja ste skupili predajete APR-u i to na jedan od sledećih načina:

1. Neposredno u sedištu APR-a ili nekoj od organizacionih jedinica;
2. Poštom;
3. Elektronskim putem;

Kada predate prijavu za osnovanje sa potrebnom dokumentacijom APR u postupku registracije pribavlja:

• Matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku
• PIB (poreski identifikacioni broj) koji dodeljuje Poreska uprava Centrala
• broj osiguranika PIO
• broj osiguranika zdravstvenog osiguranja

O dostavljenoj registracionoj prijavi APR odlučuje rešenjem, koje Vam dostavlja na način koji ste naveli u registracionoj prijavi.

IV. IZRADA PEČATA

Član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima predviđa da pečat nije potreban.

Međutim, toga se pridržavaju samo APR i Poreska uprava.

V. OTVARANJE RAČUNA KOD BANKE

Otvaranje računa se vrši potpisivanjem ugovora o vođenju poslovnog računa.

Potrebna dokumentacija za otvaranje poslovnog računa:

1. Rešenje o osnivanju;
2. OP obrazac- overen kod javnog beležnika (to je obrazac koji sadrži ime i prezime, JMBG i potpis direktora i overava se kod javnog beležnika);
3. PIB;
4. Pečat;
5. Fotokopija (očitana) lična karta.

VI. PORESKA UPRAVA

U roku od 15 dana od datuma donošenja rešenja o registraciji koje je izdao APR, elektronskim putem se, preko portala ePorezi, Poreskoj upravi podnosi poreska prijava za porez na dobit (stopa je 15%, a obračunava se na dobit kao razliku prihoda i rashoda društva).

Što se tiče obaveze plaćanja poreza, Poreska uprava jeste centralni subjekt za DOO, ali pojedina plaćanja se duguju i lokalnoj upravi prihoda (porez na imovinu, naknada za zaštitu i očuvanje životne sredine i sl.).

1.Odgovornost za obaveze

Preduzetnik za obaveze – eventualne dugove, odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno.

Za Poreske obaveze odgovara i imovinom članova domaćinstva.
DOO za svoje obaveze ne odgovara ličnom imovinom vlasnika, već isključivo imovinom.

U slučaju da osnivač koristi imovinu DOO za svoje lične potrebe, tada odgovara svojom ličnom imovinom.
Minimalan osnivački ulog prilikom osnivanja DOO je 100 dinara, dok kod osnivanja preduzetnika nema potrebe za upisivanjem osnivačkog uloga.

2. Jeftinije i jednostavnije procedure u Agenciji za privredne registre

Troskovi registracije, eventualnih promena i likvidacije u Agenciji za privredne registre su niži za preduzetnike nego za DOO, a postupci su jednostavniji.

Kod DOO akte koji se tom prilikom sačinjavaju je potrebno overiti, sto iziskuje dodatne troskove.

Kod preduzetnika takve akte nije potrebno sačinjavati, niti overavati.

Naknade Agenciji za privredne registre su niže za preduzetnike nego za DOO.

DOO može imati vie vlasnika, dok preduzetnik ne može.

3. Oporezivanje i potreba za knjigovođom

Preduzetnici mogu biti oporezovani paušalno, dok DOO ne može. Paušalno oporezivanje znači da vam poreska uprava propisuje fiksni iznos poreza i doprinosa koji plaćate i u tom slučaju vam u suštini nije potreban knjigovođa, osim ako nemate zaposlene radnike. Određene delatnosti ne mogu biti paušalno oporezovane. Paušalno oporezovani mogu biti isključivo preduzetnici koji imaju ispod 6 miliona dinara prometa godišnje. Paušalno oporezovani preduzetnici ne mogu biti u sistemu PDV-a.

Preduzetnik može knjige voditi po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva.
DOO mora voditi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.
I preduzetnik i DOO može biti u sistemu PDV-a ili izvan sistema PDV-a. Ukoliko DOO ili preduzetnik ima promet veći od 8 miliona dinara godišnje, tada mora biti u sistem u PDV-a.

U suprotnom može, a ne mora biti u sistemu PDV-a.

Prilikom otpočinjanja delatnosti potrebno je da se izjasnite da li će Vaša firma biti u sistemu PDV-a.

Kasnije, ukoliko na kraju godine budete imali preko 8 miliona dinara prometa, sledeće godine morate biti u sistemu PDV-a.

4.Promena pravne forme

Preduzetnik može izvršiti prelazak u DOO, dok DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.
Preduzetnik ne može izvršiti spajanje, podelu ili promenu vlasnika, dok DOO može.

5. Privremeni prestanak rada

Preduzetnik može privremeno prestati da obavlja delasnost na ograničeno ili neograničeno vreme, dok DOO ne može.

6. Likvidacija

Likvidacija DOO je znatno skuplja, duža i komplikovanija nego brisanje preduzetnika.

7. Kazne za prekršaje
Kazne za prekršaje su uglavnom od 2 do 10 puta niže za preduzetnike nego za DOO.

Koje su prednosti privrednog društva i koja je procedura za prelazak iz preduzetništva u DOO?

Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

Na osnovu odluke o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Posle osnivanja privrednog društva, bivši preduzetnik postaje član tog društva.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Postupak

Odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću

Preduzetnik donosi Odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću. Osim same Odluke, potrebno je sačiniti i osnivački akt društva koje nastavlja obavljanje delatnosti, a koji akt može biti sadržan u Odluci, ali može biti i poseban akt.

Odluka mora biti sačinjena u pisanoj formi i overena kod javnog beležnika.

Overena Odluka je osnov za podnošenje registracione prijave Agenciji za privredne registre za brisanje preduzetnika iz registra preduzetnika i istovremeno je osnov za podnošenje prijave za upis društva u registar privrednih društava.

• Poreska uverenja

Sledeći korak je pribavljanje poreske dokumentacije i to:

Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;

Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave.

• Uplata osnivačkog kapitala

Osnivački kapital se može uplatiti bilo pre registracije u APR-u, bilo nakon registracije u APR-u.

U slučaju da se osnivački kapital uplaćuje pre registracije u APR-u, neophodno je uz dokumentaciju priložiti i Potvrdu banke o uplaćenom osnovnom kapitalu na tzv. depozitni odnosno privremeni račun društva koje se osniva.

• Registracija u APR-u

Na osnovu overene Odluke vrši se brisanje preduzetnika iz registra APR-a, a upisuje osnivanje društva.

Napomena: u prijavi se ne popunjava datum prestanka obavljanja delatnosti, niti se plaća taksa za brisanje preduzetnika.

• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;
• Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave;
• Registraciona prijava osnivanja društva s ograničenom odgovornošću;
• Dokaz o identitetu člana društva, tj. fotokopija lične karte;
• Potvrda banke o uplati osnivačkog kapitala;
• Dokaz o uplati naknade (takse APR-a za osnivanje društva i objavu Osnivačkog akta, odnosno Odluke);
• Odluka o imenovanju zastupnika društva (ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, odnosno Odlukom o nastavljanju obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću);
• Obrazac overenih potpisa (više se ne zahteva u obrascima i njegovo prilaganje, ali je iskustveno najcelishodnije ipak priložiti i ovaj obrazac).

Ukoliko APR usvoji prijavu, tako nastalo društvo dobija matični broj i PIB koji se razlikuju od nekadašnjih preduzetničkih.

Banka

Nakon što APR donese Rešenje kojim usvaja prijavu, potrebno je da direktor društva ode u banku i otvori tekući račun novoosnovanog društva. Tom prilikom se prethodno uplaćen osnivački kapital prenosi sa privremenog računa (koji se tada gasi) na tekući račun društva.

Sva sredstva koja su se nalazila na računu preduzetnika koji je promenio formu ovom prilikom se prebacuju na novi račun Društva.

Poreska uprava

Sada kada Društvo ima i otvoren tekući račun, neophodno je o tome obavestiti i Poresku Upravu, što u praksi najčešće radi računovođa kojeg ste angažovali.

Pravne posledice prelaska u d.o.o.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra, odnosno osnivanja Društva. Dakle, brisanjem iz registra preduzetnik gubi pravo da obavlja privrednu delatnost, ali ostaje odgovoran sopstvenom imovinom u slučaju neispunjenja obaveza koje su nastale do momenta njegovog brisanja iz registra.

Pažnju treba posvetiti i radnom pravu, odnosno adekvatno evidentirati nastalu pravnu promenu u odnosu sa zaposlenima. Naime, potrebno je zaključiti Anekse ugovora o radu ili nove ugovore o radu, zavisi šta je u svakom konkretnom slučaju celishodnije, gde se zapravo jedino menjaju podaci o poslodavcu (poslovno ime, matični broj, itd.).

Isto važi i za odnose sa poslovnim partnerima, koje takođe treba obavestiti o nastaloj pravnoj promeni, i u skladu sa tim im dostaviti obaveštenja ili zaključiti Anekse ugovora koji su u tom momentu na snazi, a kojima se evidentira nastala promena.

Na koji način je moguće da, kao preduzetnica, budem sigurna da sam u toku sa svim novim regulativama, zakonima, i generalno svim izmenama na polju poslovanja?

Kakav vid zaštite mi pruža država usled nemogućnosti naplate od 3. lica (preduzeća ili fizičkog lica)?

Najbolje da za svaki obavljeni posao sa fizičkim ili pravnim licem imate zaključen ugovor i da izdate fakturu. Na taj način, ako dođe do ne ispunjenja obaveze druge strane, možete pokrenuti sudski ili izvršni postupak.

Koliko je važno potražiti pravne savete pre osnivanja sopstvenog biznisa?

Na samom kraju, želimo da vas ohrabrimo da postupno realizujete svoje ideje. Korak po korak i cilj je blizu, a lepota jeste u putovanju. Na svaku prepreku u pokretanju sopstvenog biznisa gledajte kao na priliku da naučite nešto novo, savladate nove prepreke i budete snažnije.

Projekat “Poveži žene – podeli znanje” koji sprovodimo u saradnji sa Deli -prostor za kreativno delovanje, ima za cilj da pružanjem podrške, edukacije i informacija osnaži žene da razmišljaju kao preduzetnice i pokrenu sopstvene biznise.

U narednom intervjuu čitajte o prednosima i manama u slučaju kada ste sam svoj gazda i u slučaju kada biznis pokrenete sa partnerima. Jelena Spasić, HR direktor velike internacionalne kompanije govoriće o izazovima pronalaženja pravog poslovnog partnera i članova tima pri pokretanju sopstvenog biznisa.

Pratite nas na društvenim mrežama kako biste bile informisane o narednim koracima projekta “Poveži žene – podeli znanje”.

Projekat “Poveži žene – podeli znanje” sprovodi Deli – prostor za kreativno delovanje u partnerstvu sa udruženjem Poveži žene. Projekat “Poveži žene – podeli znanje” odobren je za finansiranje u okviru Javnog konkursa za organizacije civilnog društva za predaju predloga projekata u sklopu projekta Platforma za odgovorno upravljanje finansijama, koji je Grad Niš raspisao u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Vlada Švedske.